Fleksibilnost (gipkost) je važna komponenta opšte fizičke pripremljenosti (forme). Nažalost, fleksibilnost obično nije među najvažnijim ciljevima različitih programa vežbanja, već joj se pridaje veoma malo pažnje ili je potpuno zanemarena.

Iako su koristi od redovnog vežbanja veoma poznate, malo ljudi shvata da su fleksibilni zglobovi i redovno istezanje od ključnog značaja za optimalno zdravlje i aktivnost. Istezanja mogu pomoći osobama sa artritisom. Da bi ublažile bol, pogotovo u ranim fazama ovog stanja, osobe koje imaju artritis često pogođene  zglobove drže savijene, u mirovanju.

Iako mirovanje i držanje zglobova u savijenom položaju može privremeno umanjiti neugodnost, zadržavanje položaja u istom položaju dovodi do ukočenosti mišića i ligamenata.

Ovaj nedostatak kretanja može izazvati skraćenje i zategnutost mišića, što vodi krajnjem gubitku pokretljivosti i otežanom obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Pored toga, manje kretanja znači manje utrošenih kalorija, a svako povećanje težine izlaže zglobove većem naprezanju.

Zato stručnjaci iz oblasti fizičkog vežbanja podstiču osobe sa artritisom da svakog dana istežu sve velike mišićne grupe, uz blagi naglasak na zglobove koji imaju smanjeni obim pokreta.

Opšte je poznato da veća fleksibilnost pozitivno utiče na mišiće i zglobove, doprinosi prevenciji povreda, pomaže smanjenju upale mišića i poboljšava efikasnost u svim fizičkim aktivnostima.

To posebno važi za osobe čiji su treninzi razmaknuti više od 4 dana. Poboljšanje fleksibilnosti takođe može da unapredi kvalitet života i funkcionalnu samostalnost.

Osobe čiji životni stil karakterišu dugi periodi neaktivnosti poput sedenja, mogu osetiti ukočenost u zglobovima, tako da ih je teško ispraviti u odnosu na uobičajni položaj. Dobra fleksibilnost doprinosi prevenciji takvog stanja, održavajući elastičnost mišića i omogućavajući veći obim pokreta u zglobovima. Takođe, obzbeđuje slivenost i lakoću u telesnim pokretima i svakodnevnim aktivnostima. Jednostavni svakodnevni zadatak poput savijanja i vezivanja pertli na cipelama, izvodi se lakše ukoliko postoji dobra fleksibilnost.

Fleksibilnost doprinosi smanjenju mišićnih grčeva

Istezanje može doprineti i prevenciji i popuštanju mišićnih grčeva, posebno grčeva u nogama koji se javljaju tokom noći. Uzroci noćnih grčeva u nogama su različiti:

» previše vežbanja

» preopterećenje mišića

» dugotrajno stajanje  na tvrdoj podlozi

» ravna stopala

» dugotrajno sedenje

» neudoban položaj noge tokom spavanja

» nedovolno kalijuma

» nedovoljno kalcijuma ili drugih minerala

» dehidratacija

» određeni lekovi poput antiseptika

»  lekova za kontrolu rađanja

» diuretika

» statina i steroida

» dijabetes

» oboljenje tiroidne žlezde

Bez obzira na uzrok, fleksibilniji mišić je manje sklon pojavi grčeva, a istezanje pomaže trenutačnom smanjenju grčeva. Osobe koje imaju dijabetes tipa 2 ili su pod visokim rizikom za ovu bolest, mogu doprineti kontroli nivoa glukoze u krvi tako što će se istezati 30 do 40 minuta.  Prema tome, lako je uvideti koristi od programa istezanja koji je postao svakodnevna navika.

Koliko prosečna osoba treba da se isteže svakoga dana?

Većina ljudi je sklona da potpuno previđa ovu značajnu fizičku aktivnost. Oni koji rade vežbe istezanja, obično sprovode kratkoročno istezanje usmerene uglavnom na mišiće donjeg dela tela. U stvari ljudi najčešće ne istežu bilo koju mišićnu grupu duže od 15 sekundi. Ukupno vreme koje se provede u istezanju jedva da ikada prelazi 5 minuta. Čak i u sportu, istezanju se pridaje manji značaj u ukupnom trenažnom procesu. Sportista može tek malo više vremena posvetiti istezanju nego obična osoba, obično zato što je istezanje deo vežbi zagrevanja.

Nakon završenog treninga većina sportista je umorna ili jednostavno nema naviku da izvodi vežbe istezanja. Istezanje može biti i sastvani deo zagrevanja pre epizode vežbanja i smirivanja organizma, odnosno hlađenja posle vežbanja. Iako je istezanje kao deo zagrevanja postalo kontroverzno pitanje. Istezanje neposredno pre nekog nastupa može imati negativne posledice na sportsko postignuće. Ove negativne posledice su najočiglednije ukoliko istezanje traje duže 30  sekundi. Zato, kratko istezanje ili brzo opuštanje mišića mogu da budu sastavni deo zagrevanja, ali istezanje sa ciljem trajnog povećanja fleksibilnosti treba da bude sastavni deo vežbi za smirivanje organizma posle vežbanja.